Бројни су изазови у погледу надлежности на интернету, а правна питања која се протежу преко националних граница још увек траже адекватне одговоре стручне јавности. Са идејом да спорна питања узме у разматрање, почетком јуна месеца у Берлину одржана je трећа по реду глобална конференција Internet & Jurisdiction. Конференција у организацији Internet & Jurisdiction Policy Network окупила је представнике великих светских компанија, влада и цивилног друштва, оператора интернет сервиса, регистара националних и генеричких домена, академске заједнице из више од 50 земаља широм света. Свима је учешће одобрено на основу вишегодишњег професионалног искуства на релевантном пољу.
Прекогранични правни изазови у дигиталном добу – тема којом се ова конференција, односно иницијатива, бави, више је него комплексна и захтева активно учешће најширег могућег круга представника свих заинтересованих страна. Са свешћу о сложености, али и значају теме, иницијатива питању прилази темељно и без нереалне амбиције да се до видљивог резултата дође након неколико окупљања. Веома различити правни системи, али и разлике међу актерима, приватним и јавним организацијама, захтевају да се уложи доста труда како би се пронашао модел заједничког функционисања и прописивања одговарајућих политика.
Ове и друге изазове иницијатива је каналисала у три колосека, уједно и три паралелна програма конференције у Берлину. Реч је о секцијама „Подаци и јурисдикција“, „Садржај и јурисдикција“ и трећој секцији „Домени и јурисдикција“, у чијем раду је учествовао представник РНИДС-а. Делегати регистара и регионалних удружења регистара препознали су значај учешћа у овој иницијативи, нарочито у светлу тежњи да се регистрима успостави обавеза поступања у погледу садржаја
Учесници секције „Домени и јурисдикција“ разматрали су питања сарадње DNS оператора, домаћих и страних судова, субјеката специјализованих за обавештавања корисника и сл, па се сагласили да суспензија или промена у вези са називом домена није могућа без одговарајућег акта надлежног органа. Поред тога, регистар неће поступати на основу акта органа стране државе, а једина отворена могућност је провера тачности података у вези са регистрацијом, на основу које би била могућа реакција. Неки од дискутаната су истакли да је питање реакција на прекограничном нивоу могуће решити међудржавним споразумима, с обзиром на то да су постојећи механизми установљени кроз међународну правну помоћ веома упитне ефикасности када је интернет у питању. Закључено је да је свакако потребно радити на глобално прихватљивим стандардима за реакције код злонамерног коришћења назива домена.
Важна тема дискусије била је и информисање регистраната у случају злоупотребе регистрације назива домена. Са тим у вези исказана је одређена доза опреза, будући да је истражним органима некад веома значајно да извршилац кривичног дела не буде обавештен да је под надзором. У таквим ситуацијама важно је да се регистрима јасно нагласи да се са регистрантом не комуницира у погледу спорног поступања, као и до ког момента. Регистри су препознали да је обавештавање из једне централизоване тачке, на националном нивоу, важан чинилац за размену информација и правовремену реакцију. У завршном, пленарном делу конференције, модератори појединачних секција су известили учеснике о налазима и закључцима до којих се дошло током дискусија. Детаљан извештај са конференције доступан је на веб-сајту организатора.
Прва конференција Internet & Jurisdiction одржана је 2016. године, у Француској, а наредна 2018. године, у Канади. Домаћин овогодишње, треће конференције била је Немачка савезна влада, док су институционалну подршку пружили Савет Европе, Европска комисија, ICANN, OECD, Економски савет Уједињених нација за Латинску Америку и Карибе и Унеско.