Законодавци и организације широм света активно промишљају и доносе прописе којима настоје да иду у корак са технолошким развојем да би и друштва и појединци могли да уживају у предностима дигиталног окружења. Ти процеси су континуирани јер је тешко држати темпо са развојем технологије, и добробитима и претњама које исти доноси. С друге стране, корисници су пригрлили технологију, ипак, наглашавају претње које иста доноси, од сајбер криминала до могућег потискивања хуманог кроз употребу вештачке интелигенције. Управо у атмосфери дискусије и разматрања предности и претњи протекао је трећи Српски форум о управљању интернетом (IGF Србија 2024) одржан 11. септембра у Дорћол Platz-у у Београду. Домаћин форума била је Фондација „Регистар националног интернет домена Србије“ (РНИДС), а суорганизатори Министарство информисања и телекомуникација, фондација Дипло, Интернет друштво Србије огранак Београд и компанија Гренси, уз подршку Канцеларије повереника за заштиту равноправности и фондације Мрежа за сајбер безбедност.
„РНИДС је годинама уназад укључен у разговоре и процесе који се тичу управљања интернетом, доприносећи истим, али и пратећи поруке, добре праксе које имплементира у своје пословање. Бити домаћин српског IGF-a природан је и логичан потез за нас, јер као организација која се бави техничком страном интернета, управљајући националним доменима, разумемо колико је важан разговор о нетехничким аспектима интернета,“ рекао је у свом поздравном говору Дејан Ђукић, директор РНИДС-а.
У свом уводном излагању стални представник Програма УН за развој (UNDP) у Србији, господин Јакуп Бериш, истакао је важност два повезана глобална процеса - дигиталне и зелене транзиције. Иако се две области и даље често посматрају одвојено, UNDP их посматра као повезане путеве ка бржем одрживом и хуманом развоју, те настоји да их у свом раду интегрише у што већој мери, фокусирајући се на технологије и податке, вештине потребне за њихову примену, као и финансирање таквих пројеката.
Ченгетај Маснгo, који се налази на челу Секретаријата Форума за управљање интернетом (IGF) Уједињених нација, имао је излагање у ком је објаснио који су то важни процеси у току, а од којих се очекује да обликују дигиталну будућност. Говорио је о Global Digital Comapct-у, ревизији WSIS20+ и IGF20+ из перспективе Уједињених нација, док су поменути процеси потом додатно образложени у панелу који је модерирао Слободан Марковић, UNDP. О поменутим процесима и дебатама на тему управљања интернетом говорили су Олга Кириљук из организације Internews, Desiree Жељка Милошевић из Интернет друштва Србије и Данко Јевтовић, потпредседник Борда директора Интернет корпорације за додељене називе и бројеве (ICANN). Током панела направљен је осврт на почетак глобалних дебата о управљању интернетом раних 2000-их под окриљем UN-а и Светског самита о информационом друштву (WSIS) што је резултирало формирањем IGF-а, као годишњег глобалног форума. Имајући у виду да је у току процес преиспитивања сврхе и улоге IGF, било је речи о томе како овај процес изгледа, како шири глобални технолошки и геополитички процеси утичу на њега и шта нас чека 2025. на конференцији која ће одлучивати о управљању интернетом на глобалном нивоу.
У разговору који је модерирао Душан Стојичевић (Гренси/РНИДС), направљен је осврт на прву NIS директиву ЕУ, њен утицај на процесе у Србији – закон о информационој безбедности, успостављање ЦЕРТ-ова и обавеза привреде на пољу информационе безбедности. О очекивањима од нове верзије директиве – NIS2, говорили су Мина Томић, компанија A1, Милан Војводић, Министарство информисања и телекомуникација и Дејан Ђукић, РНИДС. Ђукић је објаснио са којим су се проблемима европски регистри домена и пружаоци DNS услуга срели приликом израде ове директиве, како је наш регистар био укључен у процес иако Србија није чланица ЕУ и осврнуо се на рад у радној групи за израду нове верзије домаћег Закона о информационој безбедности. Најзанимљивији угао о томе шта доноси нови домаћи закон, за који се очекује да ће се убрзо наћи у скупштинској процедури, дао је Милан Војводић указавши на то да ће закон имати све важне елементе NIS2 директиве, проширити групу фирми на које се односи, па ће усклађивање са истим домаћим фирма олакшати пословање на тржишту ЕУ. Мина Томић је говорила из угла оператера о имплементацији NIS2, имајући у виду да А1 послује у више европских земаља, али и имплементацију исте у процесе пословања у Србији.
На панелу под називом "Вештачка интелигенција у Србији - стратегија и поглед у будућност" разговарало се о нацрту Стратегије развоја ВИ у Републици Србији и перспективама које ствара за академску заједницу, привреду и друштво у целини. Поменути су и различити пројекти и академски радови који имају перспективу да допринесу унапређењу примене етичких принципа и заштити људских права. У закључку панела који је модерирао Богдан Бањац из Канцеларије повереника за заштиту равноправности, а чији су саговорници били Ана Тоскић Цветиновић, организација Парнтери, Урош Полуга, Канцеларија ЕТИ и Љубиша Бојић, Истраживачко-развојни институт за вештачку интелигенцију Србије, постигнута је сагласност да је мултисекторска сарадња једини начин за успостављање адекватног правног и стратешког оквира који ће штити људска права не ометајући привредни развој.
Квалификовање осветничке порнографије као кривичног дела треба да буде приоритетан задатак пред законодавцем, недвосмислен је закључак панела који је био посвећен дигиталном насиљу и дигнитету појединца у дигиталном окружењу. Панелисткиње Бранкица Јанковић, повереница за заштиту равноправности, Анђела Миливојевић, истраживачка новинарка и Бранислава Антовић Алексић, BDW Magazine, у разговору који је водила адвокатица Круна Савовић, указале су на бројна груба кршења достојанства појединца на интернету. На панелу је указано на потребу да медији буду замајац етичне комуникације, пре свега уклањањем сензационализма из извештавања о родно заснованом насиљу, док је кроз бројне примере указано да су жене континуирано премет и говора мржње и многих других прекршаја у дигиталном окружењу.
Слободан Марковић и Ана Митић-Радуловић из UNDP-a водили су секцију програма у којој је приказано стапање зеленог и дигиталног као двоструке транзиције, а из перспективе UNDP-а. Пет тимова, тј, стартапа пред публиком је представило решења, тј. зелене и дигиталне иновације својих фирми.
Програм је окончан предавањем Василија Милновића из Универзитетске библиотеке Светозар Марковић који је говорио о дигиталној хуманистици и е-науци, приказао бројне међународне пројекте на овом пољу у којима је наведена установа учествовала, и дао ширу перспективну развоја хуманистичких наука у дигиталном окружењу.
Српски форум о управљању интернетом (IGF Србија), одржава се трећи пут под овим називом и део је мреже националних и регионалних иницијатива глобалног IGF-a Уједињених нација. Покренут је у мултиактерском духу IGF-a, као заједничка иницијатива неколико организација и институција. Поруке са овогодишње форума биће објављене наредних дана на адреси igf.rs.