Фондација "Регистар националног интернет домена Србије" (РНИДС) и Интернет друштво Србије (ISOC RS) организовали су 6. октобра у Центру за културну деконтаминацију скуп: "Интернет приступ у Србији: Проблеми, изазови, решења". Учесници скупа су били домаћи и међународни стручњаци из области електронских комуникација и Интернета.
У оквиру првог панела на тему "Приступ Интернету – инфраструктура и дигитална писменост у региону" учесници су се, из различитих углова, бавили питањем и проблемима дигиталне писмености, стањем интернет приступа и инфраструктуре у Србији и региону.
"Грађани Србије су већином дигитално писмени, али смо у односу на земље Европе далеко испод просека. Регион је ту негде када се посматрају проценти. Међутим, оно што је поражавајуће јесте да неких 160 хиљада људи не уме ни да чита, а да трећина грађана једва да има основно образовање, док половина има средњу школу - јасно је да је проблем дубљи од саме дигиталне писмености. Дигитална писменост је само део писмености која мањка у Србији", оценио је Душан Стојичевић, председник УО РНИДС-а. Према његовим речима, РНИДС, кроз сарадњу са државним и невладиним организацијама, организацијом едукативних скупова и догађаја, врло интензивно ради на унапређењу Интернета у Србији, како би га учинили бољим за појединце и целу заједницу.
Према подацима Републичког завода за статистику, у 2013. години у Србији 55,8% домаћинстава поседовало је интернет прикључак, што је слабији резултат у поређењу са просеком Европске уније, који је у 2013. години износио 68%. Такође, велики јаз постоји у погледу поседовања интернет прикључака када се погледа структура домаћинстава према висини месечног прихода.
Међу корисницима Интернета у Србији, 25,3% има високо и више образовање, 62,7% има средње образовање, док 12% има ниже од средњег образовања. У 2013. години, 76,6% запослених је користило интернет, наспрам 49,1% незапослених и 20,5% осталих, међу које спадају и пензионери.
Други блок је започео кратким уводним предавањем Федерика Донка из ISOC European Bureau, који је говорио на тему "Интернет политике у Европској Унији", а панел је настављен дискусијом на актуелну тему приватизације Телекома Србија и развоја електронских комуникација. Учесници панела су водили живу дискусију о томе шта су добре а шта лоше стране продаје Телекома приватној компанији. Било је речи и о перспективама развоја широкопојасног приступа Интернету и приватности.