У оквиру Недеље парламентаризма, Центар за истраживање, транспарентност и одговорност (CRTA) и Фондација „Регистар националног интернет домена Србије“ (РНИДС), у сарадњи са Републичком дирекцијом за електронску управу (ДЕУ) и Програмом Уједињених нација за развој (UNDP), 9. 11. 2016. организовали су дискусију под називом „Зашто су нам важни отворени подаци?”. Око 50 присутних у публици се заједно са учесницима дискусије сложило да базе анонимизираних података које углавном прикупљају јавне институције, могу да имају велику вредност и за грађане и за привреду.
Ове податке углавном објављују јавне институције које прикупљају огромне количине података: о становништву, времену, саобраћају, међународној трговини и сл. Доступни у форматима које је могуће рачунарски обрађивати и анализирати, они постају моћан алат за развој економије и запошљавања, а креативном употребом података ствара се нова вредност за грађане. На пример, да се кроз апликацију која користи податке агенције за заштиту животне средине израчуна и предвиди концентрација алергена у ваздуху. Или да се комбиновањем више база пронађе неки лек, али и мапа апотека у околини које нуде најбоље цене.
Душан Стојановић, директор Републичке дирекције за електронску управу, је током дискусије изнео процене да држава која отвори податке има раст БДП до два одсто, и да за исто толико пада и незапосленост.
У дигиталном свету у коме живимо, земље су почеле да препознају вредност података које прикупљају. Американци су светски, а Британци европски лидери у овој области.
"У Србији Министарство просвете предњачи у отварању података јер су препознали интерну потребу за тим, али неко се досетио да на основу јавно доступних податка о уџбеницима за све школе направи апликацију која је родитељима омогућила да наруче уџбенике и добију их на адресу по истој цени као у књижари", навела је као један од добрих примера Ирена Церовић из Програма УН за развој (УНДП).
У пилот програмима у сарадњи са УНДП базе су отворили и Министарство унутрашњих послова, Управа за јавне набавке, Агенција за лекове и Агенција за заштиту животне средине. Повереник за информације од јавног значаја и заштиту личних података објавио је почетком године портал са отвореним подацима, дајући приступ свим подацима које ова независна институција поседује.
Ђорђе Кривокапић, директор за правне праксе у фондацији „Шер“ рекао је да Србија и даље нема посебан правни оквир за отворене податке, али срећа је да он постоји на нивоу ЕУ која нам је узор.
"Нови светски економски поредак подразумева друштво засновано на подацима. Лично имам много резерви према том економском поретку и можемо га доводити у питање, али ипак сви који остану ван њега и не искористе податке као економску вредности остаће не трећи него четврти свет", додао је Кривокапић и нагласио да мора да се одржи висока свест потребе за безбедношћу и приватношћу у процесу отварања података.
Апликација бира занимање
У Великој Британији постоји апликација која ђацима и њиховим родитељима омогућава да на основу оцена предвиде како би прошли у околним вишим школама и колеџима, користећи отворене податке Министарства образовања о томе како су у даљем школовању прошли ученици са сличним оценама. Циљ је да се избегне да велики број ђака напусти школу зато што нису изабрали одговарајући профил. Апликација такође показује који су им универзитети касније на располагању, која радна места и с коликом платом, ако их заврше.
Извор: www.politika.rs