Митови о коришћењу ћирилице на Интернету, попут оног да Гугл "не воли” наше званично писмо, да нема довољно ћириличних фонтова, да је због коришћења ћирилице компликовано ширити пословање на Интернету и сличне претпоставке, побијене су 27. јануара 2016. на трибини под називом: “Ћирибастерс”, одржаној у Стартит центру у организацији Фондације "Регистар националног интернет домена Србије" (РНИДС).
Гугл не воли ћирилицу
На трибини, коју је водио мултимедијални стваралац Урош Богдановић, први мит је демантовао Иван Речевић, тренер из Гугл Академије. По његовим речима, претрага на ћириличном писму на нашој територији има приоритет у Гуглу, али садржај треба адекватно описати, да би Гугл знао о ком језику и писму је реч, чега у пракси нема довољно. Наиме, веб странице би требало у свом коду да имају дефинисан језик и писмо којим су писане, било да је у питању ћирилица или српска латиница (слова са квачицама), што већина наших сајтова нема.
“Гугл је једна велика и комплексна машинерија. Свако ко тој машинерији помогне да разуме и да лоцира садржај, биће награђен бољим позиционирањем у претрагама. То значи да се српским компанијама и медијима исплати да дефинишу којим језиком се обраћају интернет заједници”, рекао је том приликом Речевић.
Нема довољно ћириличких фонтова
Ћирилица је писмо које је распрострањено међу великим делом светске популације и зато постоји мноштво ћириличних фонтова, тврди Бојан Стефановић (Логохолик), графички дизајнер специјализован за логотипе. Међутим, постоје одређени графички проблеми код коришћења ћирилице, попут неправилних крузива (италик слова), али по Стефановићевим речима све су бројнији напори да се овај проблем реши, те се квалитетни ћирилични фонтови могу пронаћи на више сајтова, од којих он издваја Типометар.
“Примећујем све већи број фирми које желе да користе ћирилицу и то је добро из више разлога. Осим што се тако чува наше званично писмо, компаније се на тај начин могу и издвојити на тржишту из мора интернационалних брендова који су синоним за глобализацију”, додаје Стефановић. Поред тога, фирме које имају логотипе на ћирилици а претендују на извоз, без проблема могу имати два логотипа – један на ћирилици и један на латиници.
Тешко је претварање текста из латинице у ћирилицу
Када из Србије у Гугл укуцате појам “домаће кифлице” било којим од поменута два писма, први резултат који ће вам изаћи је сајт истоимене компаније. Милош Мијић, власник бренда “Домаће кифлице”, одлучио се да његов лого буде написан ћирилицом како би се компанија издвојила из масе и на тај начин привукла пажњу потрошача. Очигледно му је то, уз квалитет производа, помогло да од малог породичног бизниса, који је започео са супругом, створи фирму која данас запошљава 30 људи.
Логотип и комуникација коју имају на друштвеним мрежама су на ћирилици, али сајт је на латиничном писму. Из тог разлога су тренутно у процесу пресловљавања садржаја сајта на ћирилични.
Учесници трибине сагласили су се са Мијићем да ово није компликован процес, наглашавајући да је у данашње време уз помоћ плагинова за најпознатије и најчешће коришћене CMS-ове, могуће аутоматски пресловити садржај са ћириличног писма у латинично и обратно. Скидање и активирање ових плагинова траје само неколико минута.
Друштвене мреже не раде са ћирилицом
Већ поменути бренд, “Домаће кифлице”, на Твитеру и Фејсбуку комуницира са својим клијентима и потрошачима на ћириличном писму. То је и доступна и пожељна опција, каже Иван Речевић, јер поједине друштвене мреже анализирају садржај и додељују му језичку компоненту па често нашем латиничном писму (са квачицама) додељују хрватско или босанскохерцеговачко “држављанство”.
Осим тога, друштвене мреже су одавно “ставиле до знања” да поштују различита писма, па тако данас на Фејсбуку свако може имати ћирилична корисничка имена, интерфејс, постове, па и ћириличне хештегове.
Ћирилица је слабо заступљена у садржају интернет сајтова
Руска ћирилица је друго најзаступљеније писмо на Интернету, после енглеског алфабета. Предраг Милићевић, руководилац Сектора за развој пословања и маркетинг у РНИДС-у, објаснио је да постоје одређени технички проблеми са прављењем мејл адреса на овом писму, али то није проблем само са ћирилицом већ и са свим другим писмима која не потпадају под енглески алфабет (кинеска, индијска, арапска писма, али и француска, немачка и остале латинице које имају слова са квачицама). Ови проблеми се интензивно решавају на глобалном нивоу, а решење ће обухватити сва не-енглеска писма, па и нашу ћирилицу.
“Руси су, на пример, упркос томе, регистровали преко 860.000 својих ћириличних домена, али Русија нема, попут нас, два писма, већ се у овој земљи користи искључиво ћирилица. Осим тога, њено тржиште је веома хомогено и зато је овако нешто било могуће. Негде сам нашао податак да Руси чак 70% “културних производа”, од филмова па све до музике, праве сами, а оних 30% увозе. Са таквим тржиштем, природно је имати велику заступљеност ћирилице и на Интернету”, рекао је Милићевић.
Постоје процене да је на српском тржишту однос латинице и ћирилице 70% на према 30%. Остаје питање да ли Интернет може да предводи промену у односу према ћирилици ако то не чинимо ми сами у “офлајн” простору.
Осим дискусије о овим увреженим митовима, на синоћној трибини повео се и разговор о предрасудама. Наиме, ћирилицу у Србији многи везују за национализам и ксенофобију, што је према мишљењу учесника овог скупа – неосновано веровање. Ћирилица је српско писмо и у масовној употреби (уз одређене модификације) у нашој земљи је од 11. века, па га не треба везивати ни за веру ни за политику, већ искључиво за српски језик.
КОРИСНИ ЛИНКОВИ: