Дом писму Орто РНИДС је веб-сајт студија керамике Бардак − бардак.срб, а фонтови су и део визуелног идентитета овог уметничког студија где „магија настаје под врховима прстију, плеше са ватром и распирује машту”.
Суоснивач Бардака, грнчар Саша Матић, керамиком се бави више од 20 година, а поред израде уникатних предмета од керамике, посвећен је и едукацији аматера у тој области.
Саша каже да је, зарад бољег представљања на интернету и боље комуникације са потенцијалним клијентима, самостално ушао у авантуру израде веб-сајта и одлучио се за платформу Џумла, али и да за презентацију и комуникацију користи ћирилицу. „Акценат је ту, свакако, на културолошком аспекту, коришћењу и очувању писма које се баш због нових технологија и њихове једноставне употребе све мање користи”, објашњава Саша.
У самом старту суочио се са изазовом. „CMS платформе попут Вордпреса, Џумле, Друпала итд. нуде могућност коришћења и на српском језику, али је коришћење ћирилице често проблематично и потребно је мало више труда да би то функционисало како треба. У тренутку када сам правио нови сајт, Џумла је имала велику промену, односно са верзије 3 прелазило се на нову верзију 4, која у том тренутку није била преведена, ни на латиницу ни на ћирилицу. С обзиром на то да је то платформа којој се као волонтер можете прикључити, после краће комуникације са тимовима за превођење, добио сам дозволу да преводим, али и уређујем ћириличну верзију овог софтвера. Схватајући да је то велики посао, сам сајт је морао да сачека, али после пар месеци труд се исплатио”, прича нам Саша.
„Жеља је такође била да се на сајту налази само ћирилица, да буде на .срб домену, и ту крећу проблеми, али и интересантна истраживања на тему оптимизације (SEO), адекватних фонтова, мејл адреса, приказа ћириличких линкова итд. У истраживању тих тема наишао сам на мало благо информација управо на сајту РНИДС-а. У оквиру сегмента Ћирилица на интернету, сазнао сам већину ствари које су ми биле потребне у овом походу, од индексирања ћириличких сајтова, фонтова по српском стандарду (већина доступних је рађена по руском), IDN енкодеру и томе слично. Овај опус информација, као и клипови са РНИДС-овог Јутјуб канала на ову тему, увели су ме у један нови свет и додатно дали на значају и значењу основној идеји којом сам се водио“, преноси нам Саша своје искуство.
Зашто је изабран Орто РНИДС
А онда је дошао ред и на избор фонтова. „Основни визуелни проблем у стварању идентитета је свакако оно што је највидљивије и најзаступљеније на вашој презентацији, а то је фонт. Желите да испуните све оне ставке које су неопходне за добар веб-дизајн а да истовремено имате посебан, занимљив и упечатљив карактер који се неће наметати прегледности и читљивости. Опет, у ковчежићу РНИДС-а сам имао прилику да видим и испробам фонтове који су наменски рађени баш за нешто овог типа. Током експериментисања са фонтовима које сам имао прилику да испробам, лампице су се упалиле баш код фонта Орто РНИДС, који ми је естетски, али и практично највише пријао. Ћирилица је мало шире писмо од латинице, и Орто РНИДС ми је, управо због нешто ужих пропорција које умањују ширину слога, био перфектан. Читљив и визуелно допадљив фонт је тешко наћи, а то се, рекао бих, управо код овог фонта и погодило”, открива нам Саша Матић.
„Из жеље да се направи препознатљив бренд, почео сам да користим овај фонт у склопу комуникације, али и за сву документацију коју састављам. Ово је, у суштини, изазвало махом позитивне реакције“, каже наш саговорник.
Рад на сајту као хоби
Саша самостално обавља све задатке везане за сајт на адреси бардак.срб и, како каже, то му је постало својеврстан хоби. „Сати и сати проведени за екраном, истраживање, учење, али и реализација да је све то као и керамика којом се бавим, нешто што могу учити целог живота. И с обзиром на то да је као живи организам и да се развија константно, увек је ту да вас изненади са неким новинама”, каже Саша и додаје да програмери долазе у његов студио да се баве керамиком како би се релаксирали и уживали у нечем другачијем кроз креативан хоби, док је он као мануелни креативац залутао у дигитални свет у потрази за нечим новим и интересантним чиме се бави и ужива у слободно време.
Зачкољице употребе ћирилице на интернету
Одлучан у намери да доследно користи ћирилицу, Саша је морао да усвоји нове навике и послужи се неким триковима. „Подешавање тастатура на рачунару и телефону, набавка и лепљење налепница ћириличког распореда на латиничну тастатуру, па затим навикавање на нови распоред, били су само иницијални проблеми за које сам мислио да ће дуже трајати, али је све доста брзо било савладано и створене су нове навике. Сада је проблем када се пребацим на латиницу”, уверава нас саговорник.
„Онда је један од проблема била имплементација фонта у сам сајт, где сам често упадао у ћорсокак, али сам на крају успео да нађем решење које се показало као практично. Софтвери попут Вордпреса или Џумле често су интегрисани само са Гугл фонтовима, па је додавање нечега новог у систем тражило мало учења и времена”, рекао је.
Указао је да су основни, универзални проблеми употребе ћирилице на интернету приказ ћириличких линкова, али и ћириличка имејл адреса. „Неопходно је направити компромис и сачекати док се неке ствари на вишим инстанцама не среде и равноправно интегришу ћириличка писма”, констатује и додаје да .rs домен користи због имејл сервиса, а да је bardak.rs преусмерен на бардак.срб.
„Водио сам се логиком − ако желим да сајт у потпуности буде на ћирилици, да и домен буде саставни део тога. Ту често настаје проблем са приказом линкова који се, због самих интернет прегледача, прекодирају из UTF-8 у ASCII стандард, па адреса уместо: https://бардак.срб/курсеви изгледа: https://%D0%B1%D0%B0%D1%80%D0%B4%D0%B0%D0%BA.%D1%81%D1%80%D0%B1/%D0%BA%D1%83%D1%80%D1%81%D0%B5%D0%B2%D0%B8, што је нечитљиво и често уме да иритира, па и уплаши кориснике. Одређеним 'триковима' могу то да избегнем, али када је реч о корисницима, над тиме немам контролу”.
Саша се помирио са овим негативним аспектом, јер постоји много више позитивних и констатује да нпр. Гугл „воли” и регуларно индексира ћирилицу. „Чак се у мом случају то показало бољом варијантом у односу на период када је сајт постојао само на латиници”, тврди наш саговорник.
Саша сматра да нема разлога ни изговора да се ћирилица не користи на интернету. „Интеграција је могућа у свим сферама идентитета и комуникације. Број квалитетних и по стандарду српског језика правилних фонтова полако али сигурно расте, а томе доприносе и РНИДС и Типометар, из чије сарадње је и настао овај фонт који користим, ауторке Ане Продановић. Овaквих сарадњи треба да буде више на свим нивоима. Очување ћирилице као културног добра и идентитета треба да постане фокус релевантних институција, али док се то не деси, можемо кренути од себе. Све што треба је да почнемо да је користимо”, закључио је Саша Матић.
Преузмите фонтове
Од 2020. године РНИДС поклања фонтове српске ћирилице са циљем да обогати базу доступних и бесплатних ресурса за креирање садржаја на ћирилици, како онлајн тако и офлајн. Захваљујући сарадњи са организацијом Типометар, до сада су креирана четири писма српске ћирилице – Ареал РНИДС, Орто РНИДС, Лингва РНИДС и Етар РНИДС, који се могу бесплатно преузети на веб-сајтовима РНИДС-а и Типометра.