Година пред нама биће значајна за дигиталну будућност Европе, јер ће се законодавци Европске уније (чији се рад рефлектује и на остале европске државе, међу којима је Србија) бавити законима у сфери интернета за период од наредних пет година.
Интернет се базира на систему назива домена (Domain Name System – DNS). Једнако га користе сви сервиси на интернету, било да су видљиви крајњем кориснику (нпр. веб-сајтови и е-пошта), или да се одвијају у потпуности “иза сцене” (нпр. управљање интернет инфраструктуром). Национални регистри, какав је РНИДС, одговорни су за одржавање и управљање техничком инфраструктуром DNS-а везаном за њихов национални домен, какав је .rs, што их чини кључним актерима у овој сфери.
Иако европски национални регистри имају богато искуство и знање, они се у доношењу одређених ЕУ правила и закона који се односе на интернет све мање консултују, чак и онда када је област инфраструктуре интернета у првом плану. Због тога је CENTR, удружење европских националних регистара, чији је РНИДС члан, предложио скуп начела која европским законодавцима треба да служе као усмерење.
Једно од начела је да интернет мора и надаље да се заснива на отвореним стандардима који омогућавају компатибилност различитих интернет сервиса и њихову међусобну сарадњу, што интернет чини флексибилним, а корисницима омогућава слободу избора.
Такође, дата је препорука да фирме за своје присуство на интернету не користе првенствено друштвене медије, који су у власништву америчких компанија, већ веб-сајтове на националним доменима, какав је наш .rs, јер онда имају контролу над сопственим идентитетом и подлежу локалним, а не америчким законима.
Још једно битно начело је да би безбедност грађана и њихово право да управљају сопственим личним подацима увек требало да има предност над интересима компанија које те податке користе за остваривање сопствене финансијске добити.
Честа тачка конфликта на интернету је решавање проблема са незаконитим садржајем. Садржај се чини доступним на интернету уз учешће неколико страна, а уколико је незаконит, постоји више начина да се онемогући приступ до њега, водећи рачуна о томе да не дође до колатералне штете по друге интернет кориснике. На пример, ако се на неком домену налази сајт са незаконитим садржајем, укидањем тог домена били би оштећени и сви корисници електронске поште чије имејл адресе садрже тај домен, а који ни на који начин нису у вези са поменутим садржајем. То европски законодавци морају имати у виду.
Више о овоме можете прочитати у брошури „У сусрет снажнијем интернету“ коју бесплатно можете преузети са РНИДС-овог веб-сајта.