Другог дана конференције ДИДС 2017, 8. марта, одржан је Регионални интернет форум, РИФ 2017, који је трећу годину заредом на једном месту окупио представнике националних интернет регистара из земаља југоисточне Европе, као и стручњаке из државних институција, локалних интернет заједница и глобалних интернет организација. Ове године РИФ је окупио око 70 учесника, који су дискутовали на различите теме и размењивали своја искуства о креирању и маркетиншком представљању интернет садржаја, као и о прилагођавању делатности националних регистара променљивом регулаторном и безбедносном амбијенту.
У првом блоку РИФ 2017, креативни стратег Лазар Џамић одржао је предавање о content маркетингу и изазовима које национални регистри интернет домена имају како би корисницима својих услуга, на занимљив и аутентичан начин, представили оно чиме се баве. „Трик је испричати ‘досадну’ причу на занимљив начин. Не треба потцењивати моћ драме, а прича о интернет доменима заправо пружа много драматуршких могућности – ту су присутни шанса, прилика за остваривање зацртаних циљева, као и пружање користи другима“, навео је Џамић, и објаснио како је кључно да порука намењена корисницима, осим што приказује корисност понуђене услуге, у себи носи и одређену емотивну снагу.
На заједничком задатку
Међутим, како би та порука била осмишљена на прави начин, прво је неопходно утврдити најважније улоге које регистри националних интернет домена имају за читаво друштво, поготово у светлу константних регулаторних, технолошких и безбедносних промена. У панел дискусији коју је модерирао Слободан Марковић, саветник за ИКТ политике и односе са интернет заједницом из РНИДС-а, представници националних регистара интернет домена из читавог региона југоисточне Европе размењивали су искуства о њиховом односу и сарадњи са државним институцијама и другим заинтересованим странама у оквиру локалних интернет заједница.
„Већина регистара националних интернет домена започињала је своје деловање у облику засебних правних лица, али је успут морала да прилагођава своју структуру и намену, у складу са регулаторним захтевима. Иако у Србији не постоји Закон о интернет домену, пословање РНИДС-а регулисано је другим законима, као што је Закон о фондацијама, али и сопственим меморандумом, који је креиран по угледу на сродне институције у Европи“, истакао је Марковић, и додао да је РНИДС у свакодневном контакту са члановима српске интернет заједнице, како би, у заједничкој комуникацији са законодавцима, били активно укључени у креирање модерног и регулисаног интернет окружења у земљи.
Барбара Повше Голоб, вођа тима словеначког .si регистра из ARNES-а, слаже се са ставом да је заједничка улога свих регистара да учествују у законодавном процесу. „Како би то постигли, регистри прво морају бити поуздани, корисни и безбедни“, напоменула је.
Представници румунске интернет заједнице том приликом су истакли да је у Румунији тренутно у току јавна расправа о кључним питањима која ће одредити делатност румунског националног интернет регистра у будућности. Нека оде тих питања су – ко може да буде национални регистар, да ли његов буџет треба да буде транспарентан, да ли и како треба спроводити евентуално конфисковање интернет домена?
Истовремено, колеге из Хрватске навеле су да су, ради боље комуникације са крајњим корисницима, покренуле сајтове и интернет форуме на којима сва заинтересована лица могу да искажу своје идеје и предлоге за боље регулисање Интернета у тој земљи. Оваква стратегија, која подразумева укључивање опште публике, а не само интернет професионалаца, као резултат има много већи прилив повратних информација.
Безбедност на првом месту
Владимир Радуновић, директор образовних програма из области управљања Интернетом, сајбер-безбедности и е-дипломатије при „Diplo Foundation“, модерирао је наредну панел дискусију, посвећену разматрању актуелних трендова у области интернет безбедности и изазовима са којима се суочавају национални регистри интернет домена, као и најбољим праксама у овој области.
О безбедности DNS инфраструктуре и најновијим трендовима њене сигурније заштите говорио је Оли Шахер (Oli Schacher), из швајцарског SWITCH-CERT-а, док је Жарко Кецић, руководилац Сектора за ИКТ у РНИДС-у, представљао досадашњу успешну праксу српског националног регистра интернет домена. „За десет година од оснивања, сервери РНИДС-а свакодневно су радили без прекида и већих проблема, иако су се за то време суочавали са DDOS и DNS нападима“, истакао је Кецић. Према његовим речима, у таквим случајевима најважнији су правовремена реакција и коришћење најсавременијих видова заштите.
Поред тога, сви учесници дијалога закључили су да је за будуће успешно реаговање у оваквим ситуацијама од велике користи међусобна сарадња свих регионалних националних регистара, као и даље подизање свести о претњама на Интернету код крајњих корисника.
Регионална сарадња
Управо о заједничком деловању, али и утицају нове регулативе Европске Уније и правила ICANN-a на националне регистре интернет домена било је речи у последњем сегменту програма, који је водила Барбара Повше Голоб. Горазд Божич, њен колега из ARNES-a и директор SI-CERT-а, напоменуо је да ће се све чланице ЕУ ускоро суочити са новим пакетом регулаторних мера (NIS регулатива, GDPR), које ће од њих тражити адекватно прилагођавање у политици руковођења Интернетом. „Поједине државе се за примену поменутих мера припремају брже и адекватније од других, а сабрана искуства из њихове позитивне праксе ускоро ће бити подељена свим чланицама ЕУ, што би требало да допринесе бржој и усклађенијој примени нове регулативе“, навео је Божич.
Последњи сегмент овогодишњег РИФ-а обележио је конструктивни дијалог и размена искустава свих учесника у решавању свакодневних правно-управљачких проблема са којима се суочавају регистри националних интернет домена. Видео извештај са скупа РИФ 2017 биће доступан на сајту rif.rs.