РНИДС је 23. новембра био домаћин 24. Административне радиониоце коју је организовао Савет европских регистара националних домена највишег нивоа (Council of European National Top-Level Domain Registries, CENTR) Радионица је одржана у Дому интернет домена Србије и присуствовали су јој представници националних регистара из 16 земаља, као и представница EURid-а (домен .eu), представник CENTR-а и представници РНИДС-а.
Пошто се правила и процедуре регистрације знатно разликују од земље до земље CENTR на оваквим скуповима прикупља информације и документује добре праксе да би националним регистрима омогућио да пруже што боље услуге. Официјелне теме овог скупа биле су методе, системи и проблеми наплатe услуга, као и организација корисничке подршке.
Пошто су међу излагачима били и представници са врло развијених интернет тржишта (домени .eu, .fr, .nl, .si, .se...), размењено je пуно драгоценог искуства, а изнете су и неке нове идеје, које су још у фази разраде. Њих петоро замолили смо да нам укратко опишу утиске које носе са састанка, дају основне податке о регистрима из којих долазе и известе о тренутном стању, занимљивостима и новостима из њиховог рада, које би могле побудити вашу пажњу. Прва занимљивост је да су троје представници земаља насталих из некадашње Југославије.
Поглед из центра
Вим Дегезеле (Wim Degezelle), представник CENTR-а рекао нам је да овакви састанци окупљају мање групе људи, у овом случају њих 27 из 17 земаља, што им пружа згодну прилику да чују различите приче и уче једни од других, „јер нико не жели да изнова измишља точак“. Уз то је додао и да на њима свако има да каже понешто ново и згодна су прилика да се то размотри. „Овакви скупови су важни и зато што су затворени, па се разговори могу водити неформално и отворено о свим проблемима.“
„Административна радионица је само један од више различитих скупова које CENTR организује“, каже наш гост. „У децембру ћемо, рецимо, организовати састанак посвећен маркетингу на коме ће бити речи о новим општим доменима највишег нивоа (gTLD), будућности појединих ccTLD домена и сервера имена домена (DNS) као и кампањама за DNSsec и сл. Сличне скупове организујемо и за људе који покривају правну и техничку проблематику с којом се регистри срећу у свом раду.“
Оно што је било добро на овом састанку у Београду по његовој оцени је и чињеница да је одржан баш у просторијама РНИДС-а, јер су ту могли видети и запослене који раде свој свакодневни посао, с којима се најчешће чују само преко телефона. „Наравно, и саме просторије су нове и лепе и свакако занимљивије од хотелских сала у којима се најчешће срећемо. С друге стране, морам да се похвалим и да састанцима присуствује све већи број људи и увек је занимљиво видети нова лица.“
Европски домети и домени
Представница EURid-a, помоћница директора за међународне односе, Јоке Брекен (Braeken), рекла нам је да је регистар домена .eu у априлу ове године обележио пет година постојања и да тренутно имају око три и по милиона регистрованих имена домена. „Пошто смо стално заинтересовани да унапређујемо своје пословање, увек смо расположени да разговарамо с националним регистрима, а и они се често обраћају нама да би се распитали о нашим искуствима у подршци клијената.“
Наша саговорница каже да често посећују регистре, састају се с њима на разним међународним догађањима, уче од њих кроз уобичајене канале подршке (е-пошта, ћаскање преко мреже), а настоје да за њих развију и неке техничке и маркетиншке иницијативе које ће моћи да искористе у односима са својим крајњим корисницима.
„Управо смо организовали божићну кампању која је започела 24. новембра и трајаће до 25. децембра. Ставили смо им на располагање банере на 23 званична европска језика које могу да поставе на своје стране и користе у својим билтенима. Корисници који кликну на неки од банера долазе на странице са детаљима о регистровању домена .eu, а као награду могу да освоје Ајпед (iPad). У поменутом интервалу сваке недеље делићемо по два Ајпеда. Сматрамо да је ово лепа иницијатива за јачање свести о домену .eu, а истовремено је и једноставна промотивна алатка с којом регистри могу да се послуже према свом нахођењу и потребама.“
Si, али прво плати
Барбару Повше Голоб, представницу словеначког регистра ARNES (Академска истраживачка мрежа Словеније – Academic and Research Network of Slovenia), замолили смо да нам укратко опише различитости тог регистра у односу на РНИДС, али се испоставило да њен одговор није могао бити кратак, јер се разликују скоро у свему и поред тога што раде исте ствари! (Из разговора с представницима других регистара открили смо да је то заправо опште правило.)
„Пошто смо овде разговарали о системима плаћања, рећи ћу најпре да је наш систем веома једноставан, и различит од вашег, али да смо с њим веома задовољни, јер се све плаћа унапред, па због тога нема рачуна који нису плаћени. Плаћају нам само овлашћени регистри, не и крајњи корисници. То је добро и за власнике домена, јер се они не могу аутоматски обрисати уколико нису платили на време.
„Наш тим је веома мали – има нас свега петоро – и по томе смо слични РНИДС-у, а број регистрованих домена полако се приближава округлој граници од 100.000. Право да региструје домен има свако физичко и правно лице, и то само преко овлашћеног регистра, при чему се не захтева његово физичко присуство у Словенији, а број домена које може регистровати није ограничен. Овлашћени регистри за сада морају да буду само из Словеније, али то ћемо морати да променимо због правила које прописује ЕУ.
„Поступак регистровања је стандардизован и једноставан. Не тражимо никакве папире. Идентитет подносиоца захтева проверава овлашћени регистар, а довољно је да утврди да је дао праву адресу и да има право на име домена које тражи (да би се избегло узимање заштићених имена). Уколико свеједно дође до спора имамо независно тело које их решава, али њихов број је мали и поред изразито релаксираних правила – око десетак годишње.“
За крај смо добили и једну информацију која је занимљива из чисто језичких разлога. Крајем октобра прошле године ARNES је својим корисницима омогућио и регистровање интернационализованих имена домена (са словима која се не налазе у основној ASCII tabeli, на пример, č, š, ž...), али је занимање за њих веома мало. Од око 2000 регистрованих, половина је после годину дана угашена. Ошишана латиница је несумњиво превлађујући стандард у Словенији, али наша саговорница сматра да се тако нешто вероватно неће дешавати с писмима различитим од латинице, као што је наша ћирилица.
Комплицирано другачије
Хрватски регистар CARNet (Хрватска академска и истраживачка мрежа – Croatian Academic and Research Network) имао је на београдском састанку неколико представника, а ми смо поразговарали с Бранком Радојевићем. Од њега смо такође сазнали да је тамошња ситуација битно другачија. CARNet постоји већ двадесет година (од 1991) али прве четири године су биле без чврстих правила – домени су се регистровали бесплатно и трајно. Последица тога је да данас имају пуно „смећа“ у регистру (предузећа која више не постоје и сл.) и улажу пуно труда да то рашчисте. Тренутно имају око 85.000 домена, али се тај број због рашчишћавања из месеца у месец смањује, по чему су јединствени међу регистрима, који обично исказују само раст.
За почетак су укинули те вечне домене и сада се продужавање мора извршити једном годишње. Међутим, концепт бесплатних домена и даље постоји, по чему су можда јединствени у свету. Свако физичко и правно лице има право на један бесплатан домен, а додатни се могу регистровати уз наплату, при чему је тај број ограничен, што је уједно и највећа разлика у односу на већину других регистара. Странци не могу регистровати домене .hr, изузев уколико у Хрватској имају регистровану фирму, али су зато домени .com.hr доступни свима. Поред тога, и овлашћени регистри морају бити само из Хрватске.
Друга велика разлика је што је CARNet и академска мрежа, што му даје другачији статус у односу на остале регистре.
Као државна институција нису успели да направе систем у коме би им овлашћени регистри плаћали унапред. Ствар се „закомплицирала“, па су од њих морали да траже банкарске гаранције, тако да имају лимит у коме могу регистровати домене. Међутим, и то је боље него ништа, јер су до пре две године постојали само бесплатни домени.
Тренутно усклађују стари регистар домена с новим правилником који ограничава који домени могу бити бесплатни. На пример, правило је да име домена и име фирме морају бити исти, тако да сви домени који не одговарају том правилу морају прећи из бесплатних у наплатне, што је у последњих пола година прилично подигло тензију, јер су наплатни домени доста скупи пошто се третирају као додатни на оне гарантовано бесплатне. (Наплатни домени .hr коштају 50 евра годишње, за разлику од комерцијалних .com.hr који коштају 3 евра.)
Удаљавајући се од једне од тема скупа (наплата услуга), Радојевић нас је потом обавестио да су се до пре пар месеци регистрација и одржавање записа домена обављали искључиво папирно, али се измене сада раде електронски, а од 2012. све ће се радити преко мреже. „То је захтевало повезивање са судским и привредним регистром и разне друге припремне активности за које смо уложили пуно труда у последњих годину дана, иако нас у управи има стотину.“
Враћајући се на другу тему скупа – подршку корисницима – добили смо информацију да се тиме бави посебан тим чији је задатак да решава и све друге проблеме.
А сада нешто сасвим другачије
Наш трећи саговорник из некадашње Југославије био је Жељко Драшковић, представник регистра Црне Горе, компаније DoMEn. Прича из Црне Горе је доста различита у односу на приче из земаља у региону, па чак и у Европи.
„Све је почело пре четири године кад је добијен национални домен .me“, рекао је Драшковић. „Регистрација је почела пола године касније и домен је од самог старта отворен за било кога у свету, без обзира да ли је физичко или правно лице. Поред тога, нема ограничења ни у погледу броја домена који се могу регистровати. Минимална ограничења постоје само за домене трећег нивоа (.co.me, .org.me) који су намењени лицима из Црне Горе и добијају се по нешто повољнијој цени. Ти домени нису много интересантни. Домена .co.me има више и они су раније били .cg.yu.“
За разлику од Словеније и Хрватске (а наравно и Србије) које још нису стигле ни до 100.000 домена, Црна Гора их има близу 600.000, или приближно један по становнику, што је статистика какву вероватно нико други нема. Међутим, од тог броја само је 1,5–2% власника из Црне Горе.
„И даље смо далеко од неког засићења, јер имамо месечни раст на нивоу 3–5%, а годишњи између 30 и 40%. Мислим да ћемо за око две године достићи и милион домена“, каже Драшковић.
Пошто је препозната могућа маркетиншка порука коју носи значење речице „me“ на енглеском, француском, шпанском..., за регистровање је поред једне мале екипе – пет људи који живе и раде у Црној Гори, задужена и једна велика – давалац техничких услуга Афилиас, који је и један од партнера DoMEn-а. Техничка подршка за овлашћене регистре ради пуна 24 сата дневно и прима позиве свим могућим каналима.
„Наша Влада је препознала око 3000 имена која потенцијално имају већу вредност и она су на премијум листи, а продају се путем аукција или кроз развојни програм“, додао је наш саговорник.
DoMEn је иначе профитна компанија и ради поштујући правилник који је донела Влада Црне Горе. Улогу регистра добила је победивши на расписаном тендеру. Уговор с њом обезбеђује црногорској Влади значајан прилив финансијских средстава од регистрације домена.
Миленко Васић
Шта је CENTR?
CENTR је удружење које окупља институције које управљају националним доменима (као што РНИДС управља доменима .rs и .срб, тако и свака држава у свету има „свој РНИДС“). У жижи његовог интересовања је првенствено Европа, али поред више од 40 земаља из региона, његови чланови су и Иран, Јапан, Нови Зеланд и Канада.
Циљ удружења је да промовише и развија високе стандарде рада регистара националних домена највишег нивоа (Country Code Top-Level Domain, ccTLD) и да их, заједно са сличним организацијама које покривају друге светске регионе, подстиче да договором доносе једногласне одлуке. У том смислу координира њихов рад и јача међусобну сарадњу, поштујући културне и историјске разлике у локалним интернет заједницама.