Када је настао, Интернет је користила малобројна академска заједница. Међутим, до краја ове године ће, према подацима УН-а, 43,3% светске популације бити онлајн, што је око 3,2 милијарде људи. Са растом броја корисника нестало је поверење у Интернет, а са појавом великих компанија које тргују личним подацима својих корисника и на друге начине злоупотребљавају њихово поверење, појавила се потреба за чвршћом регулацијом.
Када је пре више од 15 година основана “Интернет корпорација за додељене називе и бројеве” (ICANN) државе су се озбиљно заинтересовале за управљање Интернетом. У међувремену су се у овај посао укључиле и компаније, удружења и организације, као и цивилно друштво. Интернет је тако, на неки начин, почео да се саморегулише, рекао је данас Владимир Радуновић, руководилац програма еДипломатије и сајбер безбедности у Дипло фондацији, на трибини „Више актера, више интереса, више Интернета!“ у организацији Фондације „Регистар националног интернет домена Србије“ (РНИДС).
“У управљању Интернетом данас учествује мноштво различитих актера: приватне компаније које граде мреже и израђују софтвере, државе које доносе законе за регулацију Интернета и милијарде корисника који доприносе његовом развоју, без којих Интернет не би ни постојао. Тренутно је у току глобална дебата о томе како помирити интересе свих ових страна а да Интернет остане онакав какав знамо, да се не распарча или да не падне под чвршћу контролу националних власти. Но, питање је да ли би уопште у великој мери могло да дође до пада под утицај Влада у овим измењеним друштвеним околностима – данас је поприлично отежано усвајање значајних међународних споразума иза затворених врата, као некада. Најбољи доказ за то је неславна судбина ACTA споразума или ово што се тренутно дешава са TPP-ом”, рекао је Слободан Марковић, саветник за ИКТ политике и односе са интернет заједницом у РНИДС-у. Његово мишљење је да треба саслушати и уважити гласове свих заинтересованих страна.
Да идеја о вишеактерском моделу управљања има покриће у пракси показује и рад РНИДС-а, који је настао као резултат потребе чланова српске интернет заједнице да реше један проблем – регистрацију домена – и који то успешно ради већ девет година. Око 80 различитих организација чини Конференцију суоснивача РНИДС-а, чије управљање је блиско идеји директне демократије коју баштине и друге интернет организације, где већина иницијатива и усвојених одлука долази “одоздо”, казао је Душан Стојичевић, председник Управног одбора РНИДС-а.
Међутим, за такав вишеактерски приступ потребно је имати заинтересоване актере. Канцеларија Владе за сарадњу са цивилним друштвом покушава да оснажи ову врсту учешћа грађана и да утиче на отварање јавних институција ка јавности.
„Домаће институције као да се плаше јавности. Према нашим последњим анализама од 32 институције само 11 је одржавало јавне расправе пре доношења важних аката. У просеку се јавне расправе организују пре усвајања сваког десетог акта или закона, што је веома мали број“, изјавила је Јелена Пајовић van Reenen, руководитељка Групе за међународну сарадњу и европске интеграције у Канцеларији Владе за сарадњу са цивилним друштвом. Она је додала да се грађани морају охрабрити за узимање учешћа у доношењу одлука које се тичу њих самих, и да један од видова учешћа у јавном животу може бити и Интернет: „Ако имате аргументе против неког закона који је у поступку усвајања, оставите их макар на Интернету. Оставите бар негде писани траг“.
Њен колега, Стефан Оташевић, саветник за праћење и унапређење правног оквира за развој цивилног друштва у Канцеларији Владе за сарадњу са цивилним друштвом, сагласан је са тврдњом да грађани треба да се укључе у процес доношења прописа, али и контролу рада државних органа, и каже да користан оквир за то може бити “Партнерство за отворену управу” (Open Government Partnership), међународна иницијатива у којој учествује и Србија. Она подразумева ангажовање Владе у областима као што су јавност рада, сарадња са организацијама грађанског друштва, борба против корупције и употреба нових технологија.
С обзиром на чињеницу да је ова трибина била организована у склопу Недеље парлементаризма, коју организује Народна скупштина Републике Србије у сарадњи са иницијативом „Отворени парламент”, једна од њених тема била је и улога јавности у политичком животу.
Гордана Чомић, потпредседница Народне скупштине Републике Србије, упозорила је присутне да је: „јавност имала увид у свега 35 од 350 закона послатих у скупштинску процедуру”, што значи да грађани и привреда углавном не знају шта их сутра или за наредних пет година чека. „Рад Скупштине и политичара зато мора да постане транспарентнији“.
По мишљењу Гордане Чомић посланици се свакодневно налазе на извору информација и требало би да их деле са грађанима, а не да се труде да их сакривају. Она то, на пример, ради преко Твитера, где не наилази увек на разумевање, али то је још једна одлика Интернета – свако има право да изрази своје мишљење.
У односу на класичне медије, Интернет и даље важи за бастион слободе, али Share фондација и овде бележи смањење слободе изражавања. Наиме, од септембра 2014. до истог месеца ове године више од 20 онлајн медија у Србији претрпело је DDoS нападе који су на неко време блокирали њихов рад, док је само до краја лета ове године приведено и испитано, или судски гоњено, око 30 особа због изношења својих ставова на друштвеним мрежама и блоговима, а забележено је и више случајева неовлашћеног приступања подацима новинара или грађана на Интернету и сл.
Србија још увек нема адекватну регулативу за унапређење сајбер безбедности. До краја године пред Скупштином би требало да се нађе Закон о информационој безбедности којим је предвиђено и формирање једног посебног тела: Националног центра за превенцију безбедносних ризика у ИКТ системима (CERT), које би координирало радом полиције и других органа који се баве овом темом, рекао је Милан Секулоски из Женевског центра за демократску контролу оружаних снага (DCAF). Осим заштите од безбедносних ризика, CERT би требало да се бави и анализама ризика и инцидената, подизањем свести код грађана, привреде и јавних служби о значају ИКТ безбедности, едукацијом у примени правила и прописа и саветовањем на основу расположивих информација. “CERT ће бити својеврсна сајбер ватрогасна бригада, која се осим гашењем ватре бави и истраживањем предуслова за настанак пожара”, рекао је Секулоски и нагласио да је укључивање приватних власника инфраструктуре и других актера у тај процес од кључне важности.