Šesta RSNOG konferencija u organizaciji Grupe mrežnih operatora Srbije održana je 26. novembra u onlajn formatu, a prenos uživo realizovan je putem platforme Jutjub. Kao i prethodnih godina realizaciju konferencije podržala je Fondacija „Registar nacionalnog internet domena Srbije“ (RNIDS), a ove godine i međunarodna organizacija Internet Society.
Pionir interneta, Vint Serf, otvorio je konferenciju i, govoreći iz pozicije Guglovog internet evanđeliste, naglasio je da mreže nisu otporne na napade. Govorio je o zero trust rešenju i mehanizmima zaštite Gugl cloud platforme koji se primenjuju sa ciljem da se „zapuše“ bezbednosne rupe koje postoje na internetu. Objasnio je značaj enkripcije, ne samo za bezbednost putovanja informacija kroz mrežu, već i za njihovo bezbedno čuvanje u cloud-u. Tokom obraćanja istakao je značaj upotrebe bezbednosnih rešenja, kao što su DNSSEC i dvofaktorska autentikacija. Učešće Vinta Serfa obezbeđeno je uz pomoć Internet društva Srbije.
Tokom uvodnog dela pozdravne reči uputio je i direktor RATEL-a, Dragan Pejović, koji je govorio o dostignućima Agencije i Nacionalnog CERT-a u tekućoj godini, i informisao publiku da je od početka pandemije došlo do porasta broja sajber napada kako na mala i srednja preduzeća, tako i na kritičnu infrastrukturu. Međutim, kontinuirana edukacija, rad predstavnika CERT-a sa lokalnim samoupravama, rezultirao je porastom broja prijavljenih bezbednosnih incidenata, pretnje se bolje detektuju, a istovremeno se radi na prevenciji. Sava Savić, pomoćnik ministra u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija, naglasio je značaj delatnosti Grupe mrežnih operatera, posebno u uslovima pandemije i okrenutosti građana ka upotrebi interneta. Rekao je da Ministarstvo aktivno radi na razvoju mreže, pristupa mreži i širokopojasnoj infrastrukturi širom Srbije, pomenuo aktivnosti vezane za digitalizaciju obrazovanja (uvođenje bežičnih mreža i internet konekcije u škole), ali i da je tokom prethodnih godina srpski indeks informacione bezbednosti doživeo skok. Danko Jevtović, član UO ICANN-a, izrazio je zadovoljstvo i tremu što ima priliku da govori posle Vinta Serfa koji je svojevremeno bio predsednik UO ICANN-a, i podsetio je da je priroda posla koju ICANN globalno obavlja prvenstveno tehnička. U svetlu novih politika, inicijativa i zakonodavnih promena, pomenuo je da organizacija svojim objašnjenjima pomaže zakonodavcima i donosiocima politika da bi znali kako internet zapravo radi.
Prvi blok konferencije bio je posvećen uticaju pandemije COVID-19 na internet komunikacije i usledile su izuzetno zanimljive analize. Oliver Gaser, sa instituta Max Planck Institut Informatik, predstavio je studiju analize internet saobraćaja nemačkih ISP-eva, koji je po uvođenju karantina skočio za 30%. Analiza je poredila vreme kad je sadržaj najintenzivniji (večernji časovi radnim danima i vikend) pre i tokom uvođenja karantina i zabeležene su drastične promene. Korisnici su najviše interneta „trošili“ na veb-konferencije, pregled video sadržaja na zahtev ali i igranje popularnih igara (gameing).
Internet saobraćaj znatno se intenzivirao u mesecima trajanja karantina i u Srbiji, no SOX (Serbian Open Exchange) čiju je analizu predstavio Nenad Krajnović, nije imao zagušenja, a u domaćem saobraćaju došlo je do povećanja od 10-15%. Rekao je da je usled rada od kuće došlo do velike promene strukture internet saobraćaja, jer je saobraćaj biznis korisnika prešao u mrežu rezidencijalnih korisnika, da je usled potrebe za zabavom gejming saobraćaj „otišao u nebesa“, a skok je zabeležen i za striming platforme. Saobraćaj je bio intenzivniji u martu, aprilu, ali i tokom razbuktavanja epidemije u julu, dok tokom jesenjih meseci, kad je poslovna aktivnost i obično viša, dostiže i 180 gigabita u sekundi dnevno.
Bartoš Čmilevski iz kompanije PulsSecure govorio je o remote access softveru za mrežne operatere, i podsetio da je pandemija napravila preko noći dramatičnu promenu načina rada, pa je početkom krize od prosečnih 20% zaposlenih koji rade od kuće to počelo da praktikuje njih 90%, što je impliciralo implementaciju VPN-a za takve zaposlene tokom jednog dana. Pozvao se i na prethodno iznet podatak da je upotreba interneta preko VPN-a porasla za 200%.
Zadatak učesnika drugog bloka konferencije, koju je moderirao Nenad Krajnović, bio je da razmotre prednosti i mane cloud i on premise rešenja. Krajnović je govorio o tome kolike i kakve troškove implicira izgradnja sopstvenog data centra i postavio opravdano pitanje da li u takvim uslovima prednost treba dati rešenju „u oblaku“. Tehničke, bezbednosne, ali i legalne postavke ovih rešenja razmatrali su panelisti Miroslav Kržić iz kompanije Coming, Aleksandar Rakić – Comtrade System Integration i Boban Mihailović iz Kancelarije za IT i eUpravu, koji je tom prilikom predstavio i državni data centar u Kragujevcu.
Treći blok konferencije moderirao je Vladimir Radunović iz Diplo fondacije, koji je u uvodu rekao da publika ima odličnu priliku da se temeljno upozna sa time šta su CERT-ovi i koje različite uloge mogu obavljati. Šta koji CERT radi, za koga radi tj. ko su klijenti, korisnici njegovih usluga, šta ne radi, kako se odgovara na sajber incidente, kako se prate pretnje, ko, kada i kako treba kom CERT-u da se obrati, kako CERT-ovi sarađuju? Na ova pitanja odgovarali su predstavnici više CERT-ova koji rade u Srbiji, a koji štite državnu infrastrukturu, nacionalne domene, koji komercijalno pružaju usluge klijentima ili prate iz ugla nevladinog sektora. Na panelu su učestvovali Jovan Milosavljević – RATEL, Milan Sekulovski – DCAF, Žarko Kecić – RNIDS, Viktor Varga – Unicom-Telecom, Andrej Petkovski – Share fondacija i Milorad Stojanović – Kancelarija za IT i eUpravu.
Snimak konferencije možete pogledati u nastavku.