Dušan Stojičević, predsednik Upravnog odbora Fondacije "Registar nacionalnog internet domena Srbije" (RNIDS), pisao je blog za sajt ukrajinskog nacionalnog internet registra (Ukrainian Network Information Centre - UANIC) koji ovde prenosimo u celosti.
Koliko puta da sam čuo pojam “balkanizacija Interneta”, toliko puta sam razmišljao o čemu oni to pričaju. Kao Balkanac, i Srbin, dovoljno star da proživim ratove u bivšoj SFRJ, svestan sam da pričaju o raspadu Interneta. Ta uzurpacija i pogrešno korišćenje reči koja SFRJ poistovećuje sa celim regionom Balkana, koja gura Grke, Bugare, Rumune i ostale jugoistočne narode sve u isti negativan „koš“, pokušavajući da time oslika da se Internet raspada sa pojavom IDN domena, dodatno me je motivisala da se pozabavim problemima IDN-a. I više sam nego siguran da je upotreba ove reči pogrešna, kao i da se ne dešava raspad Interneta nego njegov prirodni razvoj.
Što više korisnika
Nastavši u SAD, prirodno je da se cela industrija kompjutera i informacionih tehnologija bazirala na engleskom jeziku i pismu. Jezici poput ukrajinskog, srpskog i ostalih naroda, u nedostatku adekvatnih reči, prihvatali su reči iz engleskog da bi opisale razne novotarije u sferi računara, Interneta i svim ostalim informacionim tehnologijama. Prilično normalno i uporedivo sa nemačkim izrazima za auto industriju.
Međutim, kada je kompjuterska tehnologija postala globalna, skoro svi operativni sistemi su „propričali“ razne jezike i počeli da prikazuju sadržaj na različitim pismima. Uskoro smo dobili i tastature na raznim pismima, tako da je ceo sistem korišćenja kompjutera zaokružen na domaćem jeziku i pismu. Kompanije poput Majkrosofta, Epla i ostalih, ovo su uradile iz jednog jednostavnog razloga – povećanje profita kroz širenje broja korisnika na one koji ne koriste engleski jezik. A to je popriličan broj. Isto se desilo i sa mobilnim telefonima, kao i sa Internetom.
Sadržaj sajtova odavno možemo videti na različitim pismima, mnogi sajtovi su multijezični i sve ide glatko. Ipak, jedini detalj u celom sistemu koji do skoro nije prihvatio domaće pismu jeste – naziv domena. Pre više godina, startovali su IDN domeni koji koriste pisma različita od engleskog. Tako danas imamo veoma uspešan .УКР, prvi ćirilični - .РФ, ili recimo srpski, .СРБ. Sve bi lepo bilo, da ne postoje tehnički problemi.
Poluproizvod
Jedan od najvećih problema je IDN elektronska pošta, a da ne spominjem manje probleme (prikaz naziva domena u čitačima na mobilnim telefonima i slično). Shodno problemima, IDN domene možemo tretirati poluproizvodima. Ali najgori deo problema jeste što tehnički problemi podgrevaju opštu sumnju u ispravnost uvođenja IDN domena.
„Lokalizacija šteti globalnoj prirodi Interneta, a uz to se javljaju i nepremostivi tehnički problemi.“ - ovo je uglavnom rečenica koja se najčešće čuje. A stvar je upravo suprotna. Naziv domena spada u sadržaj, njega korisnici biraju. Bitan je za SEO, za identifikaciju firme i predstavlja značajan podatak. Zavisno od namene i ciljne publike, vi birate prvo koji ćete domen najvišeg nivoa koristiti, pa tek onda naziv domena. Ukoliko se obraćate lokalnoj publici, pisaćete sadržaj na lokalnom pismu i izabraćete sadržaj na lokalnom domenu. Ukoliko se obraćate globalnoj populaciji, sva je prilika da ćete koristiti engleski jezik i pismo, pa shodno tom sadržaju ćete izabrati globalni domen i englesko pismo. Ali, ko god da radi globalni posao, neće ispuštati iz vida i lokalnu zajednicu i imaće dva domena. Stoga – lokalni domen ne potire korišćenje globalnog, niti obrnuto.
Univerzalno prihvatanje
Tehnički problemi su sasvim odvojena priča od prirode IDN domena. Gotovo svi u tehničkoj zajednici su svesni da postoje problemi, ali čekaju drugi da ih reše. Zato je ICANN, organizacija koja upravlja domenima na svetskom nivou, zavrnuo rukave i prionuo na posao. U toku je formiranje specijalne radne grupe koja će popisati sve probleme i u razgovoru sa velikim i malim softverskim kućama, razviti rešenja koja će dovesti do univerzalnog prihvatanja. Univerzalno prihvatanje je korišćenje domena na bilo kom pismu bez ikakvih problema, a više o ovome možete saznati ovde.
Pozivam vas da nam se priključite u rešavanju problema i ostvarenju našeg zajedničkog cilja – nazivi domena na svim platformama i na svim servisima bez ikakvih problema za korisnika.
Umesto kraja
Narod u osnovi definišu kultura, jezik i pismo, i treba očuvati sve ovo da bi postojali kao narodi. Kao Srbin, biram ćirilicu i .СРБ domen, a šaljem velike pozdrave Ukrajincima i želim da .УКР broji milion domena! Na kraju, moje ime je Dušan Stojičević, a ne Dusan Stojicevic.
Dušan Stojičević
Predsednik Upravnog odbora Fondacije "Registar nacionalnog internet domena Srbije (RNIDS)"
Ko-predsedavajući IDN Project Group pri UA SG, ICANN
Član Cyrillic Generation Panel, ICANN
dusan.stojicevic@rnids.rs
@DusanStojicevic