Ranije tokom meseca RIPE NCC (Koordinacioni centar foruma evropskih IP mreža) i CENTR (Udruženje evropskih nacionalnih registara domena najvišeg nivoa) izdali su zajedničko saopštenje i objasnili ključne poruke odgovora koji su dali tokom konsultacija koje je otvorila Evropska komisija povodom Zakonodavnog paketa EU o digitalnim uslugama (Digital Service Act), a u kom zaključuju da donosioci zakona treba da naprave jasnu razliku između ključne internet infrastrukture i njenog funkcionisanja i brojnih aplikacija i sadržaja koji su dostupni zahvaljujući radu te infrastrukture. Rad internet infrastrukture potrebno je zaštititi od nametanja nepotrebnih i neprimerenih zahteva, navodi se u saopštenju.
Organizacije su pozvale Evropsku komisiju da uključi tehničku zajednicu u izradu regulative da bi se jasno definisala pravila o tome kako različite vrste operatera internet infrastrukture i pružaoci usluga treba da odgovore na zahteve za uklanjanje sadržaja, brisanje naziva domena, ili ukidanje usluge imajući u vidu prirodu delatnosti koju obavljaju, i eventualne negativne posledice regulative po njihov rad.
Polina Malaja, savetnica za politike CENTR-a, objasnila je stav ove organizacije da su nacionalni domeni najvišeg nivoa presudno važan deo internet infrastrukture, ali da upravo zašto što su sloj infrastrukture i registri domena se bave infrastrukturom kao takvom, registri ni na koji način ne mogu da imaju kontrolu nad sadržajem koji korisnici postavljaju. Zato smatra da je jako važno razmotriti da li treba menjati postojeći pravni okvir, jer nije izvesno da će nametanje obaveze entitetima koji upravljaju infrastrukturom da moderiraju sadržaj na internetu doneti željeni rezultat u borbi protiv spornih sadržaja.
„Naš cilj je da obezbedimo dobronamerne politike koje štite od toga da korisnici nenamerno naprave štetu tehničkom funkcionisanju interneta“ naveo je u zajedničkom saopštenju Marko Hogevoning iz RIPE NCC. On je istakao da pored toga što zahteve za uklanjanjem mogu da zloupotrebe maliciozni korisnici interneta, bilo kakva intervencija na nivou sistema imena i adresa interneta će skoro sigurno napraviti kolateralnu štetu. Zato je ovoj temi potrebno pristupiti jako oprezno i sa jasno definisanim pravilima.
ICANN (Internet korporacija za dodeljene nazive i brojeve), organizacija koja globalno upravlja sistemom imena i brojeva, takođe je iznela sličan stav i dostavila odgovor tokom konsultacija. Organizacija apeluje na zakonodavca da pravi razliku između ključne internet infrastrukture i njenog rada od upotrebe te infrastrukture od strane korisnika. Provajderi usluga u okviru ključne internet infrastrukture održavaju njenu stabilnost i interkonektivnost i ne treba ni na koji način da budu odgovorni za sadržaj koji plasiraju treće strane, jer oni to ne mogu da kontrolišu, navodi se u saopštenju ICANN-a.
O Zakonodavnom paketu EU o digitalnim uslugama (Digital Service Act), koji predstavlja prvu promenu pravnog okvira u ovoj oblasti još od Direktive o elektronskoj trgovini iz 2000. godine, Evropska komisija držala je otvorene konsultacije do 8. septembra da bi zainteresovane strane ponudile svoj uvid i komentare. Ova najavljena regulativa imaće snažan uticaj ne samo na one koji pružaju različite usluge na internetu, već i na iskustvo korišćenja interneta za milijarde korisnika. Predviđeno je da se tim aktom postave pravila o tome ko će biti odgovoran za uklanjanje nelegalnog i potencijalno štetnog sadržaja sa interneta.
Politike RNIDS-a u skladu za pristupom zajednice
Osnovni zadatak Fondacije „Registar nacionalnog internet domena Srbije“ (RNIDS) je upravljanje DNS tehničkom infrastrukturom za domene .rs i .срб. Pored toga, RNIDS organizuje proces registracije naziva domena, održava bazu registra i razvija pravila u vezi sa registracijom naziva domena, kao i mehanizme za zaštitu prava do čijih povreda dolazi prilikom registracije naziva domena.
Ukoliko korisnici plasiraju sporan sadržaj, da bi isti bio uklinjen potrebna je odgovarajuća odluka nadležnog organa koji, u zakonom propisanom postupku, ocenjuje da li je i zašto određeni sadržaj u suprotnosti sa zakonom i daje nalog da se ukloni.
Ni domaća ni međunarodna praksa ne pronalaze da registri domena imaju pravo ili obavezu da reaguju povodom naziva domena na kome se sporni sadržaj nalazi, bez odgovarajućeg akta nadležne institucije, kao ni da vrše prethodno odobrenje i reviziju dozvoljenosti registracije određenog domena. Takva je situacija i sa nacionalnim domenima. Opštim uslovima o registraciji naziva nacionalnih internet domena (član 10), koji se odnose na .rs i .срб domene, uređeno je pitanje odgovornosti registranta. Registrant izjavljuje da naziv domena ne registruje protivno načelu savesnosti, poštenja i dobrih poslovnih običaja, te da naziv domena neće svesno koristiti protivno ovim načelima. Međutim, o ovome ocenu može da postavi jedino nadležni sud ili telo za alternativno rešavanje sporova u vezi naziva domena. Takođe je navedeno da registar ne snosi odgovornost za štetu koja nastane zbog davanja netačnih podataka o registraciji naziva domena, niti zbog neovlašćenog ili protivpravnog korišćenja naziva domena od strane registranta.
Prestanak registracije je Opštim uslovima (član 21) predviđen u sledećim slučajevima: ukoliko telo za alternativno rešavanje sporova u vezi sa registracijom naziva domena svojom odlukom naloži prestanak registracije; ako pravnosnažnom odlukom nadležnog suda bude naložen prestanak registracije naziva domena; ako nadležni javni tužilac svojim aktom naloži prestanak registracije naziva domena.
Dakle, registru internet domena se ne ostavlja prostora za reakciju u drugim slučajevima pored navedenih, bez obzira na to da li je reč o povredi prava trećih lica putem sadržaja ili samim nazivom domena. Odlučivanje o ovim stvarima bi predstavljalo uspostavljanje nadležnosti koje registar nema.