Prema podacima Narodne banke Srbije tokom 2023. je na internetu kupljeno robe i usluga u vrednosti od preko 1,68 milijardi evra. Internet je postao naše prirodno poslovno okruženje i informacije vezane za internet, koje mogu da pomognu da se na osnovu njih donose adekvatne poslovne odluke, postale su neophodnost.
U organizaciji PKS - Privredne komore Beograda, 23. aprila je u njenim prostorijama održan skup na temu "Kako unaprediti internet poslovanje", koji je imao za cilj da ukaže na značaj internet domena i predoči informacije koje se mogu iskoristiti za unapređenja onlajn poslovanja.
Internet domeni su u temelju svakog veb-sajta, onlajn prodavnice i veb-portala, ali oni nisu u fokusu pri pokretanju posla, organizaciji projekata, marketinških kampanja i drugog. O tome zašto treba imati veb-sajt i imejl na svom domenu, kako odabrati domen, kad i na koga ga registrovati, šta ne treba raditi s njim jednom kad je već registrovan, na skupu je govorio Predrag Milićević, savetnik za marketing i komunikacije u Fondaciji "Registar nacionalnog internet domena Srbije“ (RNIDS).
Poslovnim korisnicima internet otvara vrata celog sveta, ali i potencijalne greške čini globalno vidljivim. Da bi izbegli eventualne probleme na koje mogu naići u onlajn poslovanju, privrednici bi trebalo da budu upoznati sa određenim informacijama, kao što su, na primer, stavovi internet korisnika. Milićević je naveo da, prema istraživanju iz oktobra 2021, 79% potrošača više veruje preduzeću koje koristi imejl adresu na svom domenu, nego preduzeću koje koristi besplatne imejl servise (kao što je Guglov gmail servis, ili servisi domaćih internet provajdera). Pritom, 62% internet korisnika najviše poverenja ima u .rs domen.
Takođe, istakao je da treba znati i da se na internetu, globalno, svi domeni podjednako dobro vide, ali su samo nacionalni domeni favorizovani u lokalnim pretragama. Na to kako Gugl rangira određene sajtove bitno utiče odakle neko traži određeni sadržaj, na kom jeziku ga traži i na kom pismu. Kako je, po istraživanju s početka 2023, preko 80% domaćih firmi usmereno na Srbiju, ili čak uže, na Beograd ili Novi Sad, logika nalaže da bi domaće firme trebalo pretežno da koriste naše nacionalne domene, što se, kako istraživanja pokazuju, u praksi i dešava.
Kao rezime predavanja, Milićević je poručio privrednicima da ne vezuju svoje adrese za tuđe domene, da pomognu pretraživačima da ih na internetu lakše nađu (koristeći nacionalne domene) i da tretiraju svoje domene kao važne poslovne resurse.
Prisutni posetioci su bili aktivni i tokom predavanja, a i nakon prezentacije, pa je u komunikaciji učestvovao veliki broj privrednika sa pitanjima, sugestijama, kao i svojim ličnim iskustivima iz onlajn sveta.