RNIDS je 23. novembra bio domaćin 24. Administrativne radionioce koju je organizovao Savet evropskih registara nacionalnih domena najvišeg nivoa (Council of European National Top-Level Domain Registries, CENTR) Radionica je održana u Domu internet domena Srbije i prisustvovali su joj predstavnici nacionalnih registara iz 16 zemalja, kao i predstavnica EURid-a (domen .eu), predstavnik CENTR-a i predstavnici RNIDS-a.
Pošto se pravila i procedure registracije znatno razlikuju od zemlje do zemlje CENTR na ovakvim skupovima prikuplja informacije i dokumentuje dobre prakse da bi nacionalnim registrima omogućio da pruže što bolje usluge. Oficijelne teme ovog skupa bile su metode, sistemi i problemi naplate usluga, kao i organizacija korisničke podrške.
Pošto su među izlagačima bili i predstavnici sa vrlo razvijenih internet tržišta (domeni .eu, .fr, .nl, .si, .se...), razmenjeno je puno dragocenog iskustva, a iznete su i neke nove ideje, koje su još u fazi razrade. Njih petoro zamolili smo da nam ukratko opišu utiske koje nose sa sastanka, daju osnovne podatke o registrima iz kojih dolaze i izveste o trenutnom stanju, zanimljivostima i novostima iz njihovog rada, koje bi mogle pobuditi vašu pažnju. Prva zanimljivost je da su troje predstavnici zemalja nastalih iz nekadašnje Jugoslavije.
Pogled iz centra
Vim Degezele (Wim Degezelle), predstavnik CENTR-a rekao nam je da ovakvi sastanci okupljaju manje grupe ljudi, u ovom slučaju njih 27 iz 17 zemalja, što im pruža zgodnu priliku da čuju različite priče i uče jedni od drugih, „jer niko ne želi da iznova izmišlja točak“. Uz to je dodao i da na njima svako ima da kaže ponešto novo i zgodna su prilika da se to razmotri. „Ovakvi skupovi su važni i zato što su zatvoreni, pa se razgovori mogu voditi neformalno i otvoreno o svim problemima.“
„Administrativna radionica je samo jedan od više različitih skupova koje CENTR organizuje“, kaže naš gost. „U decembru ćemo, recimo, organizovati sastanak posvećen marketingu na kome će biti reči o novim opštim domenima najvišeg nivoa (gTLD), budućnosti pojedinih ccTLD domena i servera imena domena (DNS) kao i kampanjama za DNSsec i sl. Slične skupove organizujemo i za ljude koji pokrivaju pravnu i tehničku problematiku s kojom se registri sreću u svom radu.“
Ono što je bilo dobro na ovom sastanku u Beogradu po njegovoj oceni je i činjenica da je održan baš u prostorijama RNIDS-a, jer su tu mogli videti i zaposlene koji rade svoj svakodnevni posao, s kojima se najčešće čuju samo preko telefona. „Naravno, i same prostorije su nove i lepe i svakako zanimljivije od hotelskih sala u kojima se najčešće srećemo. S druge strane, moram da se pohvalim i da sastancima prisustvuje sve veći broj ljudi i uvek je zanimljivo videti nova lica.“
Evropski dometi i domeni
Predstavnica EURid-a, pomoćnica direktora za međunarodne odnose, Joke Breken (Braeken), rekla nam je da je registar domena .eu u aprilu ove godine obeležio pet godina postojanja i da trenutno imaju oko tri i po miliona registrovanih imena domena. „Pošto smo stalno zainteresovani da unapređujemo svoje poslovanje, uvek smo raspoloženi da razgovaramo s nacionalnim registrima, a i oni se često obraćaju nama da bi se raspitali o našim iskustvima u podršci klijenata.“
Naša sagovornica kaže da često posećuju registre, sastaju se s njima na raznim međunarodnim događanjima, uče od njih kroz uobičajene kanale podrške (e-pošta, ćaskanje preko mreže), a nastoje da za njih razviju i neke tehničke i marketinške inicijative koje će moći da iskoriste u odnosima sa svojim krajnjim korisnicima.
„Upravo smo organizovali božićnu kampanju koja je započela 24. novembra i trajaće do 25. decembra. Stavili smo im na raspolaganje banere na 23 zvanična evropska jezika koje mogu da postave na svoje strane i koriste u svojim biltenima. Korisnici koji kliknu na neki od banera dolaze na stranice sa detaljima o registrovanju domena .eu, a kao nagradu mogu da osvoje Ajped (iPad). U pomenutom intervalu svake nedelje delićemo po dva Ajpeda. Smatramo da je ovo lepa inicijativa za jačanje svesti o domenu .eu, a istovremeno je i jednostavna promotivna alatka s kojom registri mogu da se posluže prema svom nahođenju i potrebama.“
Si, ali prvo plati
Barbaru Povše Golob, predstavnicu slovenačkog registra ARNES (Akademska istraživačka mreža Slovenije – Academic and Research Network of Slovenia), zamolili smo da nam ukratko opiše različitosti tog registra u odnosu na RNIDS, ali se ispostavilo da njen odgovor nije mogao biti kratak, jer se razlikuju skoro u svemu i pored toga što rade iste stvari! (Iz razgovora s predstavnicima drugih registara otkrili smo da je to zapravo opšte pravilo.)
„Pošto smo ovde razgovarali o sistemima plaćanja, reći ću najpre da je naš sistem veoma jednostavan, i različit od vašeg, ali da smo s njim veoma zadovoljni, jer se sve plaća unapred, pa zbog toga nema računa koji nisu plaćeni. Plaćaju nam samo ovlašćeni registri, ne i krajnji korisnici. To je dobro i za vlasnike domena, jer se oni ne mogu automatski obrisati ukoliko nisu platili na vreme.
„Naš tim je veoma mali – ima nas svega petoro – i po tome smo slični RNIDS-u, a broj registrovanih domena polako se približava okrugloj granici od 100.000. Pravo da registruje domen ima svako fizičko i pravno lice, i to samo preko ovlašćenog registra, pri čemu se ne zahteva njegovo fizičko prisustvo u Sloveniji, a broj domena koje može registrovati nije ograničen. Ovlašćeni registri za sada moraju da budu samo iz Slovenije, ali to ćemo morati da promenimo zbog pravila koje propisuje EU.
„Postupak registrovanja je standardizovan i jednostavan. Ne tražimo nikakve papire. Identitet podnosioca zahteva proverava ovlašćeni registar, a dovoljno je da utvrdi da je dao pravu adresu i da ima pravo na ime domena koje traži (da bi se izbeglo uzimanje zaštićenih imena). Ukoliko svejedno dođe do spora imamo nezavisno telo koje ih rešava, ali njihov broj je mali i pored izrazito relaksiranih pravila – oko desetak godišnje.“
Za kraj smo dobili i jednu informaciju koja je zanimljiva iz čisto jezičkih razloga. Krajem oktobra prošle godine ARNES je svojim korisnicima omogućio i registrovanje internacionalizovanih imena domena (sa slovima koja se ne nalaze u osnovnoj ASCII tabeli, na primer, č, š, ž...), ali je zanimanje za njih veoma malo. Od oko 2000 registrovanih, polovina je posle godinu dana ugašena. Ošišana latinica je nesumnjivo prevlađujući standard u Sloveniji, ali naša sagovornica smatra da se tako nešto verovatno neće dešavati s pismima različitim od latinice, kao što je naša ćirilica.
Komplicirano drugačije
Hrvatski registar CARNet (Hrvatska akademska i istraživačka mreža – Croatian Academic and Research Network) imao je na beogradskom sastanku nekoliko predstavnika, a mi smo porazgovarali s Brankom Radojevićem. Od njega smo takođe saznali da je tamošnja situacija bitno drugačija. CARNet postoji već dvadeset godina (od 1991) ali prve četiri godine su bile bez čvrstih pravila – domeni su se registrovali besplatno i trajno. Posledica toga je da danas imaju puno „smeća“ u registru (preduzeća koja više ne postoje i sl.) i ulažu puno truda da to raščiste. Trenutno imaju oko 85.000 domena, ali se taj broj zbog raščišćavanja iz meseca u mesec smanjuje, po čemu su jedinstveni među registrima, koji obično iskazuju samo rast.
Za početak su ukinuli te večne domene i sada se produžavanje mora izvršiti jednom godišnje. Međutim, koncept besplatnih domena i dalje postoji, po čemu su možda jedinstveni u svetu. Svako fizičko i pravno lice ima pravo na jedan besplatan domen, a dodatni se mogu registrovati uz naplatu, pri čemu je taj broj ograničen, što je ujedno i najveća razlika u odnosu na većinu drugih registara. Stranci ne mogu registrovati domene .hr, izuzev ukoliko u Hrvatskoj imaju registrovanu firmu, ali su zato domeni .com.hr dostupni svima. Pored toga, i ovlašćeni registri moraju biti samo iz Hrvatske.
Druga velika razlika je što je CARNet i akademska mreža, što mu daje drugačiji status u odnosu na ostale registre.
Kao državna institucija nisu uspeli da naprave sistem u kome bi im ovlašćeni registri plaćali unapred. Stvar se „zakomplicirala“, pa su od njih morali da traže bankarske garancije, tako da imaju limit u kome mogu registrovati domene. Međutim, i to je bolje nego ništa, jer su do pre dve godine postojali samo besplatni domeni.
Trenutno usklađuju stari registar domena s novim pravilnikom koji ograničava koji domeni mogu biti besplatni. Na primer, pravilo je da ime domena i ime firme moraju biti isti, tako da svi domeni koji ne odgovaraju tom pravilu moraju preći iz besplatnih u naplatne, što je u poslednjih pola godina prilično podiglo tenziju, jer su naplatni domeni dosta skupi pošto se tretiraju kao dodatni na one garantovano besplatne. (Naplatni domeni .hr koštaju 50 evra godišnje, za razliku od komercijalnih .com.hr koji koštaju 3 evra.)
Udaljavajući se od jedne od tema skupa (naplata usluga), Radojević nas je potom obavestio da su se do pre par meseci registracija i održavanje zapisa domena obavljali isključivo papirno, ali se izmene sada rade elektronski, a od 2012. sve će se raditi preko mreže. „To je zahtevalo povezivanje sa sudskim i privrednim registrom i razne druge pripremne aktivnosti za koje smo uložili puno truda u poslednjih godinu dana, iako nas u upravi ima stotinu.“
Vraćajući se na drugu temu skupa – podršku korisnicima – dobili smo informaciju da se time bavi poseban tim čiji je zadatak da rešava i sve druge probleme.
A sada nešto sasvim drugačije
Naš treći sagovornik iz nekadašnje Jugoslavije bio je Željko Drašković, predstavnik registra Crne Gore, kompanije DoMEn. Priča iz Crne Gore je dosta različita u odnosu na priče iz zemalja u regionu, pa čak i u Evropi.
„Sve je počelo pre četiri godine kad je dobijen nacionalni domen .me“, rekao je Drašković. „Registracija je počela pola godine kasnije i domen je od samog starta otvoren za bilo koga u svetu, bez obzira da li je fizičko ili pravno lice. Pored toga, nema ograničenja ni u pogledu broja domena koji se mogu registrovati. Minimalna ograničenja postoje samo za domene trećeg nivoa (.co.me, .org.me) koji su namenjeni licima iz Crne Gore i dobijaju se po nešto povoljnijoj ceni. Ti domeni nisu mnogo interesantni. Domena .co.me ima više i oni su ranije bili .cg.yu.“
Za razliku od Slovenije i Hrvatske (a naravno i Srbije) koje još nisu stigle ni do 100.000 domena, Crna Gora ih ima blizu 600.000, ili približno jedan po stanovniku, što je statistika kakvu verovatno niko drugi nema. Međutim, od tog broja samo je 1,5–2% vlasnika iz Crne Gore.
„I dalje smo daleko od nekog zasićenja, jer imamo mesečni rast na nivou 3–5%, a godišnji između 30 i 40%. Mislim da ćemo za oko dve godine dostići i milion domena“, kaže Drašković.
Pošto je prepoznata moguća marketinška poruka koju nosi značenje rečice „me“ na engleskom, francuskom, španskom..., za registrovanje je pored jedne male ekipe – pet ljudi koji žive i rade u Crnoj Gori, zadužena i jedna velika – davalac tehničkih usluga Afilias, koji je i jedan od partnera DoMEn-a. Tehnička podrška za ovlašćene registre radi puna 24 sata dnevno i prima pozive svim mogućim kanalima.
„Naša Vlada je prepoznala oko 3000 imena koja potencijalno imaju veću vrednost i ona su na premijum listi, a prodaju se putem aukcija ili kroz razvojni program“, dodao je naš sagovornik.
DoMEn je inače profitna kompanija i radi poštujući pravilnik koji je donela Vlada Crne Gore. Ulogu registra dobila je pobedivši na raspisanom tenderu. Ugovor s njom obezbeđuje crnogorskoj Vladi značajan priliv finansijskih sredstava od registracije domena.
Milenko Vasić
Šta je CENTR?
CENTR je udruženje koje okuplja institucije koje upravljaju nacionalnim domenima (kao što RNIDS upravlja domenima .rs i .срб, tako i svaka država u svetu ima „svoj RNIDS“). U žiži njegovog interesovanja je prvenstveno Evropa, ali pored više od 40 zemalja iz regiona, njegovi članovi su i Iran, Japan, Novi Zeland i Kanada.
Cilj udruženja je da promoviše i razvija visoke standarde rada registara nacionalnih domena najvišeg nivoa (Country Code Top-Level Domain, ccTLD) i da ih, zajedno sa sličnim organizacijama koje pokrivaju druge svetske regione, podstiče da dogovorom donose jednoglasne odluke. U tom smislu koordinira njihov rad i jača međusobnu saradnju, poštujući kulturne i istorijske razlike u lokalnim internet zajednicama.