Godina pred nama biće značajna za digitalnu budućnost Evrope, jer će se zakonodavci Evropske unije (čiji se rad reflektuje i na ostale evropske države, među kojima je Srbija) baviti zakonima u sferi interneta za period od narednih pet godina.
Internet se bazira na sistemu naziva domena (Domain Name System – DNS). Jednako ga koriste svi servisi na internetu, bilo da su vidljivi krajnjem korisniku (npr. veb-sajtovi i e-pošta), ili da se odvijaju u potpunosti “iza scene” (npr. upravljanje internet infrastrukturom). Nacionalni registri, kakav je RNIDS, odgovorni su za održavanje i upravljanje tehničkom infrastrukturom DNS-a vezanom za njihov nacionalni domen, kakav je .rs, što ih čini ključnim akterima u ovoj sferi.
Iako evropski nacionalni registri imaju bogato iskustvo i znanje, oni se u donošenju određenih EU pravila i zakona koji se odnose na internet sve manje konsultuju, čak i onda kada je oblast infrastrukture interneta u prvom planu. Zbog toga je CENTR, udruženje evropskih nacionalnih registara, čiji je RNIDS član, predložio skup načela koja evropskim zakonodavcima treba da služe kao usmerenje.
Jedno od načela je da internet mora i nadalje da se zasniva na otvorenim standardima koji omogućavaju kompatibilnost različitih internet servisa i njihovu međusobnu saradnju, što internet čini fleksibilnim, a korisnicima omogućava slobodu izbora.
Takođe, data je preporuka da firme za svoje prisustvo na internetu ne koriste prvenstveno društvene medije, koji su u vlasništvu američkih kompanija, već veb-sajtove na nacionalnim domenima, kakav je naš .rs, jer onda imaju kontrolu nad sopstvenim identitetom i podležu lokalnim, a ne američkim zakonima.
Još jedno bitno načelo je da bi bezbednost građana i njihovo pravo da upravljaju sopstvenim ličnim podacima uvek trebalo da ima prednost nad interesima kompanija koje te podatke koriste za ostvarivanje sopstvene finansijske dobiti.
Česta tačka konflikta na internetu je rešavanje problema sa nezakonitim sadržajem. Sadržaj se čini dostupnim na internetu uz učešće nekoliko strana, a ukoliko je nezakonit, postoji više načina da se onemogući pristup do njega, vodeći računa o tome da ne dođe do kolateralne štete po druge internet korisnike. Na primer, ako se na nekom domenu nalazi sajt sa nezakonitim sadržajem, ukidanjem tog domena bili bi oštećeni i svi korisnici elektronske pošte čije imejl adrese sadrže taj domen, a koji ni na koji način nisu u vezi sa pomenutim sadržajem. To evropski zakonodavci moraju imati u vidu.
Više o ovome možete pročitati u brošuri „U susret snažnijem internetu“ koju besplatno možete preuzeti sa RNIDS-ovog veb-sajta.