Fondacija „Registar nacionalnog internet domena Srbije“ (RNIDS) i Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu treći put organizovaće konferenciju „Internet dijalog“. Konferencija se održava 13. juna 2023. godine sa početkom u 10 časova u prostoru „Bezistan”, Terazije 27. Kotizacija se ne naplaćuje, ali je zbog ograničenog broja mesta u sali potrebna registracija posetilaca, koja se obavlja na sledećem linku. Program konferencije moguće je pratiti i onlajn, a prenos će biti realizovan na Jutjub kanalu RNIDS-a.
Ovogodišnji „Internet dijalog“ razmatraće prevashodno nove evropske propise koji se primenjuju na onlajn platforme. Usvajanjem dva ključna propisa – Uredbe o digitalnim tržištima (Digital Markets Act) i Uredbe o digitalnim uslugama (Digital Services Act), Evropska unija je suštinski izmenila pravno okruženje u kome posluju onlajn platforme, s ciljem jačanja prava korisnika i uvećanja transparentnosti u radu platformi. Pored dve pomenute uredbe, u postupku usvajanja su i novi evropski propisi o veštačkoj inteligenciji, kao i o zaštiti podataka o ličnosti, što će takođe uticati na pravni okvir u kome deluju platforme. O već usvojenim i predloženim evropskim propisima, kao i o uporednopravnim rešenjima iz Sjedinjenih Američkih Država, Kine i Australije, na konferenciji „Internet dijalog“ diskutovaće stručnjaci iz Nemačke, Australije, Poljske, Kine, Italije, Holandije, Kipra, Slovenije, Mađarske i, naravno, Srbije.
Nekoliko izlaganja biće posvećeno Uredbi EU o digitalnim tržištima, koja se primenjuje na one tržišne učesnike koji pružaju ključne usluge na internetu i koji predstavljaju svojevrsna čvorišta na internetu (gatekeepers). Uredbom je identifikovano nekoliko takvih ključnih onlajn usluga: (1) usluge onlajn posredovanja, kojima se olakšavaju direktne transakcije između potrošača i učesnika na tržištu koji nude dobra ili usluge (npr. Amazon Marketplace); (2) usluge pretraživanja interneta (npr. Google); (3) društvene mreže (npr. Instagram); (4) platforme za deljenje video-zapisa (npr. YouTube); (5) određene komunikacione usluge (npr. WhatsApp); (6) operativni sistemi kojima se kontrolišu osnovne hardverske ili softverske funkcije, i omogućava rad softverskim aplikacijama (npr. Android); (7) veb-pregledači/veb-brauzeri (npr. Chrome); (8) virtuelni asistenti (npr. Amazon Alexa); (9) usluge računarstva u oblaku (cloud computing); (10) pojedine usluge onlajn oglašavanja (npr. Google Ads). Takvim tržišnim učesnicima mogu biti određene mere prethodne regulacije, sa kojima moraju uskladiti svoje poslovanje. Jedna od regulatornih mera sastoji se, na primer, u zabrani davanja prednosti sopstvenim uslugama i proizvodima pri postupku rangiranja, u odnosu na slične usluge ili proizvode treće strane. Tako, Google ne bi više mogao da favorizuje sopstvene povezane usluge u rezultatima pretrage (npr. Google Travel) u odnosu na konkurentske usluge (npr. Booking.com). Među regulatornim merama je i ona kojom Evropska komisija može naložiti onlajn platformi da obezbedi prenosivost podataka generisanih tokom aktivnosti krajnjeg korisnika. To bi, na primer, značilo da je operater jedne društvene mreže dužan da svom krajnjem korisniku omogući da na drugu društvenu mrežu nesmetano prenese svoje podatke.
Znatna pažnja tokom konferencije biće posvećena i Uredbi EU o digitalnim uslugama. Ovim propisom detaljno se uređuje moderiranje sadržaja od strane onlajn platformi – propisuje se postupak prijave nezakonitog sadržaja ili sadržaja koji je protivan uslovima korišćenja platforme, način na koji platforma mora reagovati kada takvu prijavu dobije, kao i mogućnost sudskog i vansudskog preispitivanja odluke platforme o uklanjanju spornog sadržaja. I pre donošenja ove uredbe postojali su slični propisi, ali su se oni odnosili samo na uklanjanje sadržaja kojima se povređuje autorsko pravo ili drugo pravo intelektualne svojine, dok su pravila Uredbe o digitalnim uslugama primenjiva na druge kategorije sadržaja koji je nezakonit ili protivan uslovima korišćenja platforme. O ovim pravilima raspravljaće se i iz ugla slobode izražavanja, budući da se onlajn platformama, i njihovim algoritmima, prepušta donošenje značajnih odluka koje kod nekih korisnika interneta izazivaju zabrinutost zbog moguće cenzure.
Radni jezik konferencije je engleski.
Program konferencije preuzmite na linku.
